Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Mladi u Srbiji i putovanja - Beogradski Harlem i priče iz geta

Mladi u Srbiji i putovanja

Beogradski Harlem i priče iz geta

Autor Uroš Nedeljković 2011/1/10 : Tekstovi istog autora

Da je ovo društvo, koje im je upropastilo detinjstvo, naučilo lekciju i učinilo nešto više za budućnost današnjih mladih u Srbiji, ne bi se postavljalo pitanje zašto se zatvaraju u geta i dane provode u "blejanju". Koliko mladi putuju ili se uopšte kreću.

To što se desilo od početka devedesetih u Srbiji izgleda da je svima jasno, osim mladima. Generacijski jaz, čini se, nikada nije bio dublji. Među starijima se "ne štedi" u ocenama da nam mladi ništa ne valjaju i da ih ništa ne zanima osim da "bleje" i to, uglavnom, nikud dalje od sopstvenog kraja. Izuzev procena da oko 70 odsto mladih nikada nije prešlo granice Srbije i usputnih nalaza pojedinih istraživanja da mladi nemaju novca za putovanja, nema relevantnih pokazatelja o tome kakva je socijalna pokretljivost današnjih mladih generacija. Stoga je ovaj tekst baziran na pojedinačnim intervjuima i anketi sprovedenoj u jednoj beogradskoj srednjoj školi. Svi mladi sa kojima smo razgovarali ističu da im je novac glavni problem.

Tako sedamnaestogodišnji Coa iz jednog novobeogradskog bloka kaže da "ne zna šta da radi u gradu", jer mu je "sva ekipa ovde" sa kojom zajedno "bleji" u kraju. Nema novca za odlazak na more, ponekad ode kod babe u selo. Na drugom kraju grada na pitanje zašto nigde ne putuje, osamnaestogodišnji Lazar iz Braće Jerkovića kaže kratko da "nema keša". Majka mu je nezaposlena, a otac "šljaka" kao službenik "negde". Dvadesetogodišnji Vojin, koji živi u Norveškoj, a dva puta godišnje dolazi u Srbiju, stvari vidi potpuno drugačije. Kaže da se "u Srbiji definitivno izlazi više", a za svoje drugove da dosta putuju po Srbiji. U Norveškoj "jedino idu da šetaju po šumi ili planini radi reda" i "zatvorenije je što se tiče ortačkih izlazaka, izleta i grupnog provoda". Dodaje i da su tamo svi "kao isprogramirani", dok je u Srbiji više "spontano".

Život u getu

Međutim, ono što se dešava na makro planu neizbežno utiče i na svakodnevni život, pa je dugogodišnja izolacija zemlje u značajnoj meri generisala svojevrsnu getoizaciju mladih. Zahvaljujući profesorki Nini Zovanović iz Tehničke škole "Beograd" u Žarkovu, uradili smo anonimnu anketu među učenicima trećeg razreda. Njihovi odgovori svode se na to da se "grupišu u geta, jer su tako jači u odnosu sa neprijateljske grupe iz drugih krajeva", a kao razloge zašto ne putuju ističu nedostatak novca, sopstveni i strah roditelja da će im se nešto desiti, nepoznavanje jezika i bojazan da se neće snaći na nepoznatom tlu, "jer se zna da o Srbiji vlada loše mišljenje u svetu".

U manjim mestima u Srbiji situacija je slična. Dvadesettrogodišnja studentkinja Jelena i dvadesetosmogodišnji Miloš iz Mladenovca smatraju da mladi vole da putuju, ali zbog nedostatka novca to čine ređe. Većina njihove generacije, kažu, posećuje veće manifestacije u Srbiji, pre svega beogradski Beer Fest i novosadski Exit. Za razliku od njih, mladi u razvijenim državama sa rancem na leđima obilaze svetske destinacije. Jelena kaže da ona konkretno ima novca za takvo letovanje, ali je veći problem što nema s kim, jer ga njeno društvo ne može priuštiti. A sama se ne bi usudila da, na primer, letuje u Turskoj, jer ne zna jezik ni šta je tamo čeka. Priznaje da se boji nepoznatog i da taj problem nema u Crnoj Gori, gde se zato oseća komotnije.

Svi naši sagovornici su saglasni da različiti ljudi imaju različite priorititete. Neko će sav novac dati za nov mobilni telefon umesto da otputuje, a neko će i kad negde ode, uglavnom provesti vreme zabavljajući se u hotelu ili u nekom klubu. Jelena kaže da joj je na ekskurziji u Grčkoj najveći problem bio što nije mogla da nađe nikoga ko bi sa njom prošetao Atinom i video nešto novo, a nju su zanimale pre svega istorijske znamenitosti. Navodi i primer drugarice sa kojom je želela da ode na Madonin koncert u Budvi, ali to se pokazalo neostvarivim, jer njena drugarica radi za 14.000 dinara pa će za novac koji bi morala da potroši samo za jedno veče, radije kupiti garderobu, na radost "Kineza".

Putovanja i alternative

Kako su krajem 2009. godine ukinute vize za putovanje u Evropsku Uniju i zemlje Šengenskog sporazuma, predviđanja se nisu obistinila. "Ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo", glasio je popularni grafit tih dana. Međutim, iako je primetno obim putovanja veći, on nije skočio "drastično". Jedino je povećan obim letova sa aerodroma "Nikola Tesla" zbog pojave niskotarifnih avioprevoznika. Problem za azilantima uglavnom se odnosi na manjinske grupacije iz južnih pasivnih krajeva i ne može se zaključiti da je to trend, iako je problem zabrinjavajući i preti da ugrozi viznu liberalizaciju.

Crna Gora, kao turistička destinacija doživela je sunovrat kada su u pitanju turisti iz Srbije, ali se našla nova alternativa: sever Grčke, gde je opet "bezbedno". Tamo najveći broj srpskih turista boravi jer je blizu, cene su razumne i lako ćete sresti komšiju iz kraja.

Međutim, grupa ljudi okupljenih oko udruženja građana Klub putnika Srbije propagira sasvim drugačiju ideju putovanja. Alternativne vidove putovanja. Putovanje nasuprot turizmu. Cilj je videti što više i putovati što jeftinije. S rancem na leđima uz jeftin prevoz ili besplatan u vidu autostopa, smeštaj u vidu hostela, šatora ili hosta (domaćina) koji će vas besplatno ugostiti putem Couch Surfing i drugih sajtova. Njihove avanture i putopise možete čitati na sajtu Kluba ili na forumu.

Zamena teza

Psiholog Abraham Maslov je 1947. godine objavio "Teoriju ljudske motivacije" u kojoj kaže da čovek prelazi na viši nivo potreba tek kada zadovolji niži nivo. Drugim rečima, problem mladih u Srbiji nije nedostatak radoznalosti da se upozna nešto novo, već teškoće u zadovoljavanju osnovnih egzistencijalnih i socijalnih potreba, a zatim strah da zbog takve situacije i loše slike koju ona produkuje u svetu, tamo neće biti prihvaćeni kao njihovi vršnjaci iz „srećnijih“ zemalja. Iz takvog osećanja proizilazi i stav da je novac presudni uslov za otkrivanje nečeg novog, pa se začarani krug završava na „blejanju“ u sopstvenom dvorištu, što je, naravno, kao poručeno za podsticanje ksenofobije i druge, podjednako pogubne manipulacije na kojima profitiraju pojedine grupe odavno punoletnih građana Srbije.

Zato bi, umesto kritika, možda trebalo da se zapitamo da li bi naši mladi bili pokretljiviji kada bi, ako im već nismo obezbedili srećnije detinjstvo, učinili više za njihovu budućnost: da konačno reformišemo školstvo, stvorimo uslove za zapošljavanje, da ih animiramo sopstvenim kreativnim idejama, otvorimo vidike i pružimo alternative. Onda ih treba pitati zašto se zatvaraju u geta, ali smo uvereni da se tada takva pitanja ne bi ni postavljala. Dotle su mladi prepušteni isključivo sebi i roditeljima, koji su takođe bez ikakvog društvenog oslonca i u trci za preživljavanjem retko imaju vremena i energije da se kvalitetnije posvete problemima sopstvene dece.

To vide i mladi, pa im je zato glavno merilo za opstanak u svetu koji "na njima ostaje" – novac. Da novac ipak ne rešava sve, svedoči i izjava dvadesetpetogodišnje Marije: "Svi su me pritiskali da završim fakultet u roku. Pet godina sam učila, nigde nisam izlazila niti sam putovala, mislila sam da će biti vremena za sve. Onda sam završila fakultet, zaposlila se i sada radim dvanaest sati dnevno. Ne smem ni da pomislim na putovanje, a otuđila sam se i od najbližih, jer ne stižem da viđam čak ni ukućane". Mislite o tome.

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel