Solidarna kafica
Preko ramena > Putovanja > Prag - Kafkinim ulicama

Prag

Kafkinim ulicama

Autor Marko Miladinović 2010/10/8 : Tekstovi istog autora

Prag je grad u koji je uloženo najviše novca za obnovu u EU, a goste dočekuje sveže "okupan", sa blještavim mostovima, srednjevekovnom prestonicom i čuvenom jevrejskom četvrti, raširenih ruku, kao moderan turistički raj, pun jeftinog piva i kobasica.

Već na praškom aerodromu zablještaće blistavi izlozi kristala Svarovskog i flaše opojnog zelenkastog absinta, u čijim dubinama su se vekovima gubili francuski i češki boemi, kao najava onoga što bismo mogli videti u poseti jednom od najočuvanijih evropskih gradova. Na putu do hotela prolazimo kroz nekoliko potpuno različitih gradskih četvrti, koje bi lako mogle biti Novi Beograd, Senjak i Dedinje. U rukama se šareni dvadesetak pamfleta koji nude "nezaboravnu zabavu": od trosatnog pešačenja centrom i obilaska praškog podzemlja, do luksuznih restorana, najveće diskoteke u Centralnoj Evropi i povoljne poslovne pratnje. Za svakog po nešto.


Lutke i kobasice

Pošto smo preživeli prvi dan privikavanja i naslušali se korisnih saveta domaćina, odlučujemo, naravno, da sami krenemo u bazanje Pragom, turističko razgledanje i pohod na prodavnice koječega, naoružani mapom i dobrim raspoloženjem. Odlučili smo da siđemo na stanici metroa kod Narodnog muzeja, u samom centru Praga, gde počinju sve turističke šetnje i gde se dešava sve vredno pomena u češkoj prestonici.

Zgrada Muzeja dominira na trgu Venceslas, od koga se spušta čuvena ulica Vaclavske namesti, praške Terazije, sa obe strane išarana reklamama za menjačnice, butike, kazina i hotele. Kad padne mrak, grupe pozivara obučenih u prepoznatljive uniforme dele letke i privlače pažnju za neki od mnoštva go-go klubova koji se nalaze u sporednim ulicama. Uopšte, ovaj deo centra verovatno više podseća na Las Vegas, nego na boemski život stare Evrope.

Kroz horde studentskih i srednješkolskih ekskurzija probijamo se do pešačke zone kojom počinje Stari grad, gde je skoro svaka zgrada spomenik kulture. Na trgu jedna naspram druge stoje barokna Tinska crkva i Stara gradska većnica, na čijoj kuli se nalazi sat iz 1410. godine, a figure apostola pojavljuju se svakih 60 minuta. Iako male površine, Stari grad ne možete da obiđete u samo jednom danu, što zbog lepog ambijenta, što zbog potrošačkog mentaliteta.

Sve prodavnice suvenira nude više-manje iste stvari: majice i krigle sa motivima grada, makete ili prepoznatljive marionete. Iz jedne takve radnjice, tik uz početak Karlovog mosta, čula se muzika Zdravka Čolića, što nas je privuklo da uđemo. Tako smo uspeli da saznamo, od prodavaca Bugara i Bosanaca, da čitav lanac, nekih dvadeset prodavnica u strogom centru Praga, pripada našem čoveku. Znači, dok Arapi drže dragstore, a Rusi i crnci ulice, Srbi imaju monopol nad marionetama!

Prenatrpani džidža-bidžama sa slikom Praga, koje smo pokupovali po patriotskoj osnovi, izašli smo na Karlov most, ponos ovog dela Evrope. Sagrađen u 15. veku na osnovama dva prethodnika koje su odnele poplave, most je ukrašen sa trideset skulptura svetaca i vitezova. Kameni čuvar Vltave dugačak je 520 metara i ima 21 luk kroz koji protiče reka, zauzdavana kaskadama duž svog toka kroz širi centar grada. Sa obe strane ćuprije nalaze se visoke kapije, preživele iz različitih epoha.

Kada se umorite od dugih šetnji i zaželite kratku pauzu i nešto da prezalogajite, na svakom ćošku možete naći kioske sa nacionalnim specijalitetom - kobasicama. Nude se u raznim oblicima i količinama: sa pivom, senfom, kečapom ili još drugih kobasica. Taman fino otvore apetit pred odlazak u neki ozbiljan restoran na kraju večeri.


Zlatni Prag

Ako ste krenuli u potragu za čuvenim češkim pivom, bićete u nedoumici u koju od milion pivnica da kročite. Za početak, uđite u prvu koju naiđete. Pivnica stvarno ima svuda, skrivenih u gotskim podrumima starim nekoliko vekova ili "fensi" lokalima strogog turističkog centra. U njima, svi sede zajedno, uglavnom za dugačkim stolovima, stari i mladi, muški i ženski, Česi i stranci, dok se toče galoni raznobojnog piva. Cena velike krigle kreće se od 60 do 100 dinara, što dodatno pomaže ujedinjenju pivopija svih zemalja.

Češka nacionalna kuhinja, osim kobasica, nudi mnogo specijaliteta od divljači - jaku, lovačku, hranu uz aromatične umake i nešto nalik kavurmi. U izboru restorana bi se zaista trebalo posavetovati sa nekim starosedeocem ili nekim ko je češće i duže u Pragu. Samo iz razloga da vam se ne bi desilo da, zavedeni starošću i izgledom lokala budete čestito nasamareni. Nama se tako dogodilo da uđemo u "porodični" restoran iz 1605. godine, u želji da se počastimo u samom praškom zamku. Ne samo da smo jeli hranu podgrejanu u mikrotalasnoj pećnici, već smo morali da slušamo predavanje pripitog konobara o značaju i poreklu "cover charge" usluge, iznervirani neočekivano velikim iznosom na računu.

Srećom, glave smo brzo ohladili, izašavši ispred restorana, da još jednom zadivljeno osmotrimo velelepnu katedralu Svetog Vita, građenu u gotskom stilu, između 926. i 1344. godine. Sa hiljadama ukrasnih kukica, potpornim stubovima, kulama i nasmejanim gargojlima, uzdignuta na brdu iznad centra grada, stara crkva podseća na neki zlokobni zamak iz bajki i predstavlja zaštitni simbol Praga. Odmah od katedrale spušta se ka Hradčanima, čuvena Zlatna ulica. Nekadašnji zanatski kraj, carstvo kovača i juvelira, prepoznatljiv je po kućicama različitih boja i mnogobrojnim legendama koje su tu nastale. U broju 22 živeo je i čuveni pisac Franc Kafka, stvarajući svoja mračna dela, okružen mnogim mitovima jevrejske četvrti. Verovatno najpoznatiji je onaj o Golemu, divovskom glinenom zaštitniku Jevreja, koji se oteo kontroli i krenuo da ruši sve pred sobom.

Nemoguće je obići i videti sve znamenitosti ovako bogatog i sačuvanog grada čak ni u nedelju dana. Ulice su pune istorijskih spomenika. Mnoge male muzeje, kao što su Muzej voštanih figura, erotike, srednjevekovnih sprava za mučenje ili Muzej komunizma, skrivene u preuređenim stambenim prostorima, nismo ni stigli da vidimo. Postoje gradovi sa većom istorijom i lepšim pričama, ali retko koji je tako "picnut" i pretvoren u grad-muzej, poput Praga. Umetnički centar i kulturna prestonica Evrope sada sija na mapi kao moderan turistički centar, sa svim dobrim i lošim stranama koje takvo zvanje nosi.

 

Google oglas
Pratite Preko ramena na
Preko ramena - komentari

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove autora teksta ili uredništva.

Sveže i mirišljavo
cenzura u srbiji.jpg Cenzura
NN
2015/10/16
Italijanska prezimena Čovek se stvarno zove – Mrki Medved!
Milutin Mtrović
2015/4/9
Nafta Rusija i nafta: „Iracionalna prinuda“
Milutin Mitrović
2014/12/1
Vitamini Zašto mislimo da su nam vitamini potrebni
Katarina Marinković
2014/11/20
Nokia 3310 Nokia 3310 - Ikona brenda koji nestaje
Mobitel
2014/11/19
Marketing
Nova godina 2017 u Beograd
Društvance
U međuvremenu
Prijatelji
Srbovanje

Forma keramika

Putospektiva

U zdravom telu, vodič kroz zdrav život

Mobitel