Kulturni dodatak

„Mnogi svetski novinari koji pišu o umetničkoj igri nemaju baletsko obrazovanje, što je i normalno – ne morate biti balerina da biste umeli da pišete o igri. Međutim, mi smo loša sredina, meni se često zamera što sam diplomirani turizmolog, a osnovala sam časopis o umetničkoj igri”, kaže za Preko ramena Ivana Milovanović, osnivač i glavni urednik Orchestre, jedinog časopisa kod nas koji se bavi ovom umetnošću. Uprkos ovim kritikama, ona je uspela da časopis o umetničkoj igri, koji je za čitaoce besplatan, održi već 18 godina. Dok je dočekala punoletstvo časopisa, svaki put se susretala sa neizvesnošću kada bi se menjala politička garnitura, a sada nas, sa kandidaturom u EU, čeka još nesigurnosti. Dalje...

Kada se priča o preduzetništvu u kulturi zaboravlja se koliko je ovo težak posao. U Srbiji se ne poklanja ni najmanja pažnja neprofitnom kulturnom sektoru. Nema prave korporativne odgovornosti, ali ni dovoljno državne podrške - Sekretarijat za kulturu Beograda svake godine objavljuje javni konkurs za sufinansiranje projekata u kulturi. Četiri godine bila sam član Komisije za scensko stvaralaštvo, i videla da ona ne dodeljuje sredstva. Dalje...

Svet Helene Bonham Carter neobičan je svijet: svijet suprotnosti. U njemu ona šeće odjevena u čudnovate i nevjerojatne kombinacije, a četke ne ispunjavaju svoju svrhu i ne češljaju kosu. U njemu muškarac i žena žive zajedno, ali u dvjema zasebnim kućama spojenim jedino sobom u prizemlju – Helenina je kuća ženska i kičasta, a ona Tima Burtona gotička i mračna. Dalje...

Antonin Artaud tridesetih je godina prošloga stoljeća ustao protiv divljenja remek-djelima, protiv tradicije i njezinih pisanih tekstova i zamislio je neko novo kazalište. Zamislio je kazalište koje će gledatelja iz uspavanosti tim remek-djelima uvući u samu predstavu i razbuditi njegove osjećaje prirodnim sukobima koje će mu prikazati. Artaud je zamislio „teatar okrutnosti”. Dalje...

Nismo uspeli. Mi – bivši Jugosloveni; nismo – ni jedni ni sedmi; uspeli – smogli volje i umeća da svoju epikonfliktnu stvarnost predstavimo putem autorskih dokumentarnih filmova, na način koji bi istovremeno zadovoljio i kompleksnost situacije, i dramaturške, estetske, tehničke, edukativne, pa čak i preventivne potencijala tog plemenitog žanra. Dalje...

Bizaran, neobičan, dobar, začudan, šokantan – epiteti su to koji dijele zajednički sinonim: almodovarovski. Stoga na plakatu filma Koža u kojoj živim ne treba pisati ništa više osim – „Pedro Almodóvar“. Ako su to karakteristike koje želite da neki film ima, onda vjerujem da ćete nakon ove odjavne špice iz udobne kino stolice ustati kao i ja – zadovoljni. No, krenimo redom! Dalje...

Iako je bile teorijskih naznaka razumjevanja plesa od antičke Grčke tek je XX stoljeće iznedrilo posebne plesne teorije koje su sa sobom nosile i različite, počesto proturečne, plesne naracije. Izronjen iz različitih povijesnih mistifikacija i kulturnih modela, svoj je najveći procvat ples doživio u XX stoljeću koji je prema riječima francuskog koreografa Mauricea Bejarta „stoljeće plesa”. Dalje...

Francuska fabrika filmova jest najstarija fabrika u filmskoj industriji: upravo je u državi sira i šampanjca rođen film. U drugoj polovici 19. i na početku 20. stoljeća Luj Blerio preletio je kanal Lamanš zrakoplovom s dvostrukim krilima, Luj Paster je otkrio cjepivo protiv bjesnoće, u Parizu je podignut Ajfelov toranj, a braća Ogis i Luj Limijer su utemeljili – kinematografiju i film. Izlaskom radnika iz tvornice fotografskog repromaterijala u Lionu započela je era pokretnih slika, a prva su prikazivanja izazvala zanimanje ljudi, pa i šok: film „Ulazak vlaka u stanicu“ djelovao je tako realno da su gledatelji pobjegli misleći da će ih vlak pregaziti. Dalje...

Ako danas prošetate starim Valjevom i zastanete pored apoteke, čućete nežnu klasičnu muziku, kakvu je u svom lokalu, iščekujući mušterije, izvodio prvi valjevski apotekar. To je, istovremeno, i jedna od nekoliko tačaka na kojoj počinje multimedijalna čarolija Narodnog muzeja iz Valjeva. Zahvaljujući radnom elanu, mašti i modernom marketinškom pristupu, zaposleni u ovom muzeju uspeli su da pokažu kako je, usred krize, moguće da za samo dve godine broj posetilaca povećaju sa 17 na 27 hiljada. U moru srpske kulturne apatije oni su jedan od retkih primera, ali ne i jedini. Dalje...

U Beogradu, gde su već duže vreme, radi renoviranja zatvoreni glavni beogradski muzeji, kao što su Narodni muzej Beograda i Muzej savremene umetnosti, ne bi trebalo propustiti jednu ovakvu izvanrednu priliku, izložbu slika Katarine Ivanović (1811-1882), jedne od naših najznačajnijih umetnica 19. veka. Dalje...

Ukoliko kao novinar, reporter ili lektor radite u nekom od štampanih medija vrlo je važno da dobro poznajete pravopisna pravila koja vladaju u jeziku kojim se koristite. Svaku nedoumicu i nesigurnost u pisanju valjalo bi otkloniti konsultovanjem pravopisnih priručnika i rečnika. Dalje...

Stvaraoci čija je primarna delatnost pisanje, odnosno knjiženost, neretko su se interesovali za crtanje, slikanje, pa i vajanje. Sjedinivši svojim stvaralaštvom književnost i slikarstvo, ovi pisci su svoj trag, osim u slovima i rečima, ostavili i na slikarskom platnu, u vidu crteža, pastela, akvarela, kolaža, grafika ili ulja. Dalje...

U sredu, 28. decembra u 19h održaće se Novogodišnji koktel "Abnormal i prijatelji" u galeriji O3ONE u Beogradu, agencije "Abnormal". Cilj je da se na jednom mestu okupe svi ljudi prazničnog duha, kreativci, stari i potencijalni saradnici agencije i dragi ljudi. Dalje...

Megi Tejlor je umetnica iz Amerike, koja zahvaljujući specifičnom načinu obrade fotografija i modelovanju umetničkog sveta ne predstavlja fotografa u tradicionalnom značenju te reči. Njena inovativnost se ogleda u skeniranju fotografija s kraja 19. i početka 20. veka, njihovom povezivanju i brižljivoj obradi u Fotošopu posredstvom čega se gradi fantastično-groteskni svet u kojem se mašta opredmećuje. Dalje...

Mnogi misle da su vitezovi vojnici srednjeg veka, što nije daleko od istine s obzirom na činjenicu da su od vojske i nastali. Međutim, oni su bili isključivo pripadnici aristokratije koji su od malih nogu obučavani za borbu, a tokom inicijacije morali su bar formalno dokazati da su moralni i „čiste duše“. Dalje...

Negovanje jezika je mnogo više od pravilno napisane reči. Postoje merila jezičke pravilnosti koja se moraju poštovati. Ona se odnose na jasnoću (podrazumeva da iskaz mora biti jasan), bogatstvo jezika, ekonomičnost i čistotu jezika. Dalje...

Srbija spada u red onih država koje su nizom zakona i njegovih dopuna uredile pitanje zvaničnog jezika i pisma u globalu (mada ćemo kasnije videti da nije u potpunosti jednoznačno i precizno, posebno po pitanju korišćenja pisama). Na celoj teritoriji Republike Srbije obavezna primarna upotreba srpskog jezika i ćirilice u zvaničkoj upotrebi. Zanimljivo je kako se definiše „službena“ upotreba jezika i pisma. Naime, zakon navodi šta je „službeno“ kod upotrebe. Dalje...

Nije jednostavno definisati i odrediti štampu ali jedna od definicija kaže da su štampani mediji svedoci vremena u kom su izlazili. Tako se mogu pratiti promene jezika u štampanim medijima, a nije na odmet ni pomenuti određene jezičke polemike koje su vođene u novinama oko reforme jezika. Zato su mediji važni za strukturalno razumevanje jezika. Dalje...

Prevođenje je posredovanje između dva jezika, dve kulture i dva načina života. Značaj prevođenja u komunikaciji, stoga, ne treba posebno naglašavati. Međutim, prevodilac, pre svega, mora dobro poznavati svoj, maternji jezik, a onda i strani. Dalje...

Geto - Tajni život grada je film Ivana Markova u kojem Goran Čavajda, pokojni bubnjar Električnog orgazma postavlja neverovatno preciznu analizu jednog društva. Goran Čavajda Čavke preminuo je na dalekoj Tasmaniji, dve godine nakon snimanja filma, početkom 1997. godine u trideset i petoj godini života. Dalje...